Category Приче

Седмо поглавље

Људи из села кажу да је тај плац најлепши од свих из села. Са прелепим погледом, блажим косинама и најчистијим ваздухом. Црвена и зарђала, то је прва капија коју видите кад званично крочите у село. У ствари, зависи с које стране долазите. Громадне планине настављале су се једна на другу, као да се такмиче која ће брже да порасте и пре стићи небо. То вам је мој плац. Наш плац, где су се увек догађала чуда.
Предговор:

Здраво, здраво! Тренутно, седим на усијаној стени ...

Read More

Пето поглавље

Кад умреш, није ти тешко. Ништа те не боли. Тешко је другима ок тебе. Тешко је твојим ближњима који те гледају, који те губе. Ти си срећан и на бољем си месту док људи који су те волели, тугују и плачу данима. Ниси више физички са њима и не можеш да им кажеш да је све у реду. Не можеш да им докажеш да смрт није крај живота и то никад нећеш моћи, осим да је они сам не искуси.

Предговор:

Хееј! Као и увек, слушам музику уз гомилу чоколадних кексића и само пишем…Мислим да сам смислила како ће да м...

Read More

Шесто поглавље

Свака прича, свако дело има своје дубље значење, дубљи и озбиљнији смисао за који су неки још не дорасли. Сањарева највећа врлина је смиреност. Озбиљан поглед на свет са нотом смирених очију, донриноси утиску да је сањар стално одсутан. И јесте на неки начин. Схватићете то само ако то и постанете и откријете дубљи смисао његове приче.

Предговор:

Хееј! Управо седим ма плажи и посматрам сав овај живи свет. Све је тако шарено и весело. У свом овом лудилу, сетила сам се и да речи имају душу...

Read More

Четврто поглавље

Ледени бисери воде квасили си ми врхове прстију, иако си ми руке већ довољно биле хладне. Очи су ми биле надувене од плача, а коса улепљена у топао зној. Вода је постепено постајала све топлија, све док није постала сасвим врућа. Није ми сметало. Погледала сам свој одраз у огледалу. Личила сам на малог, палог анђела. Једна суза почела је да се спушта низ мој образ. Није више било тог сјаја у очима. Одједном, само сам пала. Вода је и даље текла и шуштала у позадини. Поред себе сам напипала нешто течно, али лепљиво...

Read More

Треће поглавље

Танки звукови чули су се у позадини. Жице на гитари су вибрирали и тај мили, тужни звук ширио се ваздухом. Ватра је пуцкетала у позадини, на гранчицама мокрим од кише. Гледала сам у звездано небо. Било је бескрајно много тих светлећих тачкица горе. Свака Звезда гори више него што можеш да замислиш. Свака гори за једну изгубљену душу, као светоник.

Предговор:

Hey, guys! Да ли сте икад помислили на јахање? На коње уопште? Е па, та моја мисао је била толико јака да ево, управо сад, седим на песку, на хиподром...

Read More

Друго полавље

Лепота је истина, а истина лепота. Истина је прелепа, небитно каква је. Било да је страшна, лоша, или добра, очекивана. Прелепа је јер је истина. Истина је светла. Истина прави од тебе човека. Ја желим да будем ја.

Предговор:

Здраво свима! Читам једну књигу коју ми је дала моја BFF: ,,Све о мојој сестри“ (управо ми је постала омиљна :-))и слушам песму од Sie – Angel by the wings (опет :-D). Просто сам очарана и књигом и песмом. Суштина целе књиге је помало језива као и мелодија песме. Све се уклапа...

Read More

Прво поглавље

Кад си постао глумац, имао си ту способност да се трансформишеш у било који лик и постанеш било која личност. Понекад можемо да заборавимо ко смо у ствари и само се препустимо. али ипак, ради сигурности, нек то буде неко краће време.

Предговор:

Здраво опет! Лепа вест је што напокон имамо снег! Мислим…за некога то можда и није добра вест, а за те људе могу само да кажем, да се снег полако топи…То је за њих: ,,Јеееј!“

Оно што се не уклапа у ово је што је први дан у мом ро...

Read More