Страх

Којим уздахом почети? Плућа су ми пуна снова, али обала је још увек далеко за моје мале речи чије су порекло осмеси звезда. Тада бих удисала поезију, стварала прозу, али речи би крале ваздух док би ми облаци застајали у грлу. Открила сам цео један универзум у само једној непознатој књизи сред бескраја некрополиса, а десетине хиљада других остаће неистражени, заборављени заувек. Губила бих се  у том океану мрака, док је свет који је треперио изван губио памћење.

Страх. Најосновнија људска емоција. Као деца, плашимо се свега. Мрака. Баука испод кревета. И молимо се до јутра да та чудовишта оду. Ипак, никад не оду. Не заправо.

Треба нам гомилу ствари да преживимо, јер смо много избирљиви. Треба храна, вода, посао, новац. Али треба и имати драге особе, неко ко ће те волети, потребан је хоби, а на крају крајева и неко место за бег, где ћеш моћи да станеш ти са својим нервозним мислима, где ћеш моћи да их охладиш. Место где се осећаш као код куће, јер је твоја одавно изгорела. Али шта чини место да се осећаш као код куће? Да ли је то топлина и познавање? Некa идеална, измишљена верзија из америчких филмова? Да ли је то љубав и прихватање? Или то није ни једна од тих ствари, него место где је неко убијен, где се родитељи свађају, деца обављају своје обавезе, где се дешавају реалне ствари. Или је то можда само заборављена остава испод степеништа где сте само ти и мишеви и паукови. За то не постоји дефиниција, јер све зависи од карактера, шта је неком најбитније. Може да буде присуство неке особе, неки предео, простор или поглед, или пак само свесно стање ума, јер се све врти око тога. Место за мене је негде где могу да размишљам о чему год желим. Место где, ако сам бесна, могу да вичем док не промукнем, плачем док се не успавам. Без граница и казне која предстоји ако је прекорачим. Негде где могу да трчим, без циља или просто за сунцем у сутону. Да трагам за нечим новим, непознатим. Без страха који ми неће допустити да кренем из почетка.

Ево још једне занимљиве чињенице о страху. Увек је ту. Страх од непознатог. Страх од суочавања, сам. Страх да су ти најближи чудовишта. Страх да, чим одстраниш једно, чека те следеће чудовиште да заузме његово место. Страх да још један баук чека на крају мрачног ходника.

Онда се нешто деси и поремети ум, размишљање, понашање, дневну рутину… Практично све. Али одређене ствари, извесне традиције, карактер, не. Јер се то развијало годинама, почевши од самог зачећа живота. Начин на који се поставиш у свакој ситуацији, како одреагујеш, утиче на последице. Наивност може да буде кобна. Већина људи, из незнања, похита ка ватри као извору топлоте, очарани њеном светлошу и омађијани игри пламичака. Али, кад пруже руку желећи да је и осете, већ је касно. Већ су се опекли. Хитају да траже извор воде, да угасе врелу кожу, разочарани исходом. На крају, угасе пламен на себи, који се већ распламсао и раширио, сопственим сузама јер нису мислили на време. Од тад седе метрима далеко од, наизглед невине, али лукаве звери, преплашени, сломљени, али исто толико бесни на себе сваки пут кад погледају у ране које им је оставила. Све тако док неко не дође и не покаже како да превије ране, како да се брине о њима, како се поступа према ватри и како да је користи. У неким случајевима таква особа не дође и у том случају треба много више времена и снаге да поново одшкринеш врата и уопште пуститш мисли у том правцу. Страх је присутан и од тад почињеш да примећујеш ситнице које раније ниси, обраћаш пажњу на непотребне ствари, што понекад уме да преоптерети. Због тога нам треба неко место где се одмарамо, изувши се испред врата. Покретач ове ситуације, која се не дешава само једном у животу, може да буде било шта. Посао, хоби, било која особа, пука заљубљеност и било шта везано за њих и још много тога. Оно на шта тренутно бацам акценат је та наивна, дечија заљубљеност. Ипак, прва љубав се никад не заборавља, бар тако кажу.

А страх је само илузија. Немоћан је, осим ако не мислиш другачије, ако верујеш да може више. У супротном, то је само обмана кроз коју треба проћи, изаћи из ње и оставити је за собом.

Leave a reply

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>