Прво поглавље

Кад си постао глумац, имао си ту способност да се трансформишеш у било који лик и постанеш било која личност. Понекад можемо да заборавимо ко смо у ствари и само се препустимо. али ипак, ради сигурности, нек то буде неко краће време.

Предговор:

Здраво опет! Лепа вест је што напокон имамо снег! Мислим…за некога то можда и није добра вест, а за те људе могу само да кажем, да се снег полако топи…То је за њих: ,,Јеееј!“

Оно што се не уклапа у ово је што је први дан у мом роману, уствари,  лето! На мору! То је зато што сам почела да пишем одавно! Али ето, драги моји, можемо званично почети са поглављима моје неуредно писане књиге, неуредним рукописом! На сву вашу срећу, овде се куца и сад је све ,,компјутеризовано“!

П.С. Срећан Бадњи дан и Божић сутра онима који славе!

*     *     *

,,Хана, јеси ли се спаковала? Могу ли да дођем по твој кофер?!“ ,,Ево, минут!“, ох, где је, где је! Забога! Није ни у једној фиоци, ни орману за књиге! Отварам орман за гардеробу и на мене се сурвава гомила одеће. Мораћу ово да средим кад се вратимо! Хеј, па ево га! Шта ће он овде, у кутији са чарапама? Ах да…вероватно је то било када сам га крила од Саре… 😀

Одједном чујем троме кораке како се пењу уз степенце. То једино може да буде мој тата. Бацам дневник у кофер и брзо га затварам. Стајем поред њега са изразом лица ,,Анђелчее“. Тата само преврне очима, узима мој љубичасти кoфер, сав излепљен којекаквим стикерима, и силази у приземље.

Напокон је дошао тај дан. О њему сањам већ годину дана. Чека ме Грчка, Сивири, Топла слана вода, пешчана плажа и дивни воћни коктели.То све овако звучи супер, али вредност материјалног богатства не може да се види док то не поделиш са неким. Да, имам сестру и јако ми је драго што постоји, али она је млађа од мене. Додуше, не много. Понекад маштам да имам сестру близнакињу. То би било супер. Али пошто она не постоји, мисли ми често лутају и иду у незнано. Одлазе у неиспитане делове мог мозга и понекад се деси да се никад не врате оданде. Постоје и оне паметније, које остају у сигурним водама, али ја више волим оне немирне, које не могу само да седе и да чекају. Кад сам сама, прво што ми падне на памет је…неко важан за мене. Не, није другарица, није друг, ни сестра ни брат. То је Тони.

Кад би га било ко други осим мене видео, мислио би да је он обичан дечак, момак, како год. Он има предивне очи боје тиркизног, бескрајног мора у зору, кад Сунце шаље своје зраке на Земљу. Они се одбијају о слану површину и дају прелеп призор и боју која је позната само људима који могу да виде детаљ: тиркизно-сребрна. У његовим очима назиру се раскошна паунова пера око зенице. Ова два ока, налик на ,,Горске очи“, вешто прате покрете његових усана. Кад се насмеши, очи му блистају. Кад се крајеви усана повију  на доле, у очима се види туга, бол, љутња. Коса му је као врела, тек истопљена чоколада са пуно какаоа. Увек мирише на свежину, на ледени ветар који доноси снег. Његово срце споља је обавијено том мећавом и вешто прикрива сва осећања и све што је у њему. То је као неки огртач који скрива топлу унутрашњост од погледа других. У самом центру његовог срца, налази се дрвена столица за љуљање и камин од светлуцавог мермера у коме јe заложена ватрица која сагорева храстове цепанице. То место чека праву особу – било мушко или женско – која ће му испунити живот. Питате се како то знам? Не знам. Нагађам, претпостављам на основу његовог карактера. Увек гледа да све што ради буде или креативно или занимљиво и да насмеје свакога; тако да је веома пријатно у његовом друштву.

Моје мисли прекида брундање мотора татиног сивог фијата. Скачем на ноге, обувам сандале и стрчавам низ степенице прескачћи по један степеник. Обчно волим да се спустим низ гелендер, али сад строго пазим да ми се ништа не деси да бих могла у потпуности да уживам у летовању. Мама ме чека код улазних врата, сва насмејана. Истрчавам из куће, пролазим кроз мало, уређрно двориште и ускачем на предње сдиште. По татином изразу лица, видим да се сав сморио. ,,Хајде, Марија! Никад нећемо кренути!“, виче он.

Марија је моја мама. Отмена, гипка плавуша са природно локнастом косом. Мало је смотана, али опет савршена за једну маму. Таква је и Сара. Има девет година и сви (под тим ,,сви“ мислим на баке и деке, старију родбоину…) кажу да је мала за све и свашта, али по мом мишљењу, праве вееелику грешку. То им је само изговор да морам да је чувам. Довољно је велика да може сама да се стара о себи! Мислим, немам ја ништа против тога, волим је, али су само понекад мало досадни. Додуше, то ,,чување“ се увек претвори у нешто лудо и скоро увек се супер проведемо! Плава коса, смеђе очи, прћаст носић. Личи и на маму и на тату. Обожава да скупља непотрбне ситнице, шкољке, грање, каменчиће… Несташна је, смотана и тврдоглава. Мислим, има ту још особина…али да не дужимо причу!

Што се тиче мене, нема шта ту много да се каже…Имам не много кратку, блиставу, кремасто-смеђу косу, а мама ми је увек говорила да имам очи попут оних бисера из џиновских шкољки које се ваде из највећих дубина, али личе на велико, округло кестење. Каже да су сви говорили да имам велике очи и да неби било чудно кад бих могла да видим у мраку! Пуна сам самопоуздања и одлучна сам кад нешто хоћу. Што би моји родитељи рекли: ,,Треба мало да спустиш нос!“. Идем на тренинге џез-плеса и стварно уживам у томе. Просто се препустим свакој мелодији и дам све од себе да дочарам оно што треба. Плус ти сви прелепи костими, страствена музика и граја на такмичењима дају ми моралну подршку. Волим тај осећај кад могу да се спустим скроз, у целу шпагу и да могу да урадим нешто савршено. Волим кад осећам да сам нешто постигла. Да могу то до краја да урадим, без напрезања. Волим да изводим акробације, да се уживим у сваки скок. Иако нисам једна од најбољих у мојој групи, трудим се да то посигнем. Трудим се да остварим своје циљеве, да заблистам. Као што у песми од певачице Siа – Angel by the wings – каже: ,,…You can do anything!“. Музичку школу сам завршила. Овако кад кажем да сам ишла у музичку, звучи баш лепо. Као, умем нешто да свирам, у вишем сам друштву. Али мало је напорно све то вежбати. У ствари, није толики проблем клавир. Обожавам да га свирам и свирала бих га сваки дан! Просто, толико опција има да се искомпонују најразличитије мелодије.Теорија музике ми је највише сметала, и ако сам и ту добила петицу! То је такво мучење и не знам шта ће ми то у животу! Сад кад помислим, хеј, завршила сам музичку, није тако леп осећај. До сад сам мислила да сам се ослободила свих брига и да је сад ,,мучењу“ крај. Али, кад мало дубље зађм у моје срце и шире отворим врата која воде у моју душу, није тако. Желим још. Желим изазове, нове, дуге композиције са дубоким и ниским аордима или сам високим тоновима. Да појасним: желим у средњу музичку! Наравно, ту ћу опет имати ту глупу и досадну теорију…али, штаћу! Није све у животу глатко! Само желим даљеееее…Желим да још више уживам у музици! Music is for life!

Таман да затворим врата од кола, кад наилази мама: ,,Куда ћеш ти то, млада дамо? Било би лепо с твоје стране да устанеш одатле и преместиш се на задње седиште јер овде није твоје место!“ Стварно? Морам још увек да седим назад?! ,,Али мамаа! Овде имам лепши поглед и и и…“ Обе смо погледале у Сару која је већ увелико јела плазмицу и ћаскала нешто са татом. Она се већ уживела у чар путовања а нисмо ни кренули! Погледала сам маму молећиво мислећи да има наде, али ништа од тога. Џаба све. Не знам зашто одраслима толико сметају промене! Тако сам завршила позади, поред Саре, опет, као и сваке године. Оно што ми највише смета код путовања је што се моја сестра толико рашири док спава, заборави на све око ње и немилосрдно млати рукама. Надам се да ћу преживети ове године јер је маалкице порасла! 😀 Сад је три сата поподне и путовање је тек почело.

2 comments to Прво поглавље

  • Jana  says:

    Savršen ti je i ovaj deo! Odnosno prvo poglavlje! Baš je super! Volim tvoje opise i sve to! Pigotovo zato što te poznajem i znam da sve što kažeš jeste istina to mi se veoma dopada! Samo tako nastavi! Ja ti držim palčeve!!! Najdraža moja drugarice… 😊😊😊

    • Andjela =)  says:

      Hvala puno na pohvalama! 🙂

Leave a reply

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>