Здраво свете!

Кад гледам град ноћу, чини ми се тако леп. Сав је светлуцав, шљашти. Као да је неко посуо тоне златних шљокица по крововима кућа и зграда, по уличним лампама. Кад га гледаш из даљине, одише смиреношћу. Хтео нехтео, машташ да одеш тамо. Али, кад одеш, није све тако као што се чинило. Све је сиво и бучно. Сви људи су натмурени као изненадна киша и сиви облаци. Кола и аутобуси јуре тамо-амо и стварају несносну буку. Све је тако…тужно. Упропашћено. Бездушно. ѕамислите само како је било некада…обиље шума и река. Живот је био свуда. Теже се живело, да, али је све било неугрожено. Неискварено. Свет се стално мења, али не знам да ли набоље или нагоре…

Здраво! Ово ће бити мој први чланак. Овде ћу писати…моју књигу. Роман. Како вам је лакше. Од малена гајим љубав према књигама, па сам једанпут питала себе: ,,Зашто не напишем нешто сама?!“ И тако сам почела да пишем… Пошто сам потпуно сигурна да ћу објавити моју књигу, хтела сам да видим шта други мисле о мојој идеји и тексту пре него што наставници узму све под ,,контролу“.

Имам 2 велика проблема:

  1. Не знам како да назовем књигу!
  2. Нема тему. Просто само пишем.

Нерешви проблеми, зар не? 🙂

Књига је заснована на потпуној истини. Дакле, пет пријатеља која се друже стварно постоје – добила сам идеју од серијала ,,Пет Пријатеља“ од Енид Блајтон – и оно најважније…односи су тотално истинити. Једино су догађаји измишљени. Додуше, не сви…

Почетак мог писања заинтересовао је многе моје пријатеље…између осталог и неког мени веома битног…ок, нећемо сад о томе! Дакле, ја сам ипак остајала по своме, јер је мој роман био велика тајна. Hисам хтела да ико види било шта о мом роману пре ,,критичара“ (наставника) јер сам се плашила коментара и тога да ћу, кад неко прочита, променити текст и биће све другачије…али, времена се мењају као што сам рекла, и сад желим да покажем оно што знам и да чујем коментар ма колико био ружан!

Пишем кад добијем инспирацију. Пишем без реда, без теме. Пишем кад желим. То нико не може да ми забрани. Тек сам на почетку ове велике авантуре самогласника и сугласника. Још увек се играм речима и реченицама. Наставница ми је рекла да ово што пишем не може да буде роман јер немам тему. Више може да буде збирка приповедака. Поштујем њено мишљење, али ја просто не волим збирке приповедака! То су само приче повезане главним јунацима…по мом  мишљењу, безвезе. Биће од овога нешто!

Све ово највише је намењено за четири особе без које не бих успела ништа. Они су мени неко најближи после породице. Они су део ове јако важне приче…

=)

4 comments to Здраво свете!

  • Јана  says:

    Draga Anđela,
    Tvoj mi se početak veoma dopada i ja ti dajem peticu! Podržavam te i nadam se da ćeš postići ono što očekuješ! Nadam se najboljem! Islreno… da si izdala tu knjigu ja bih je prva kupila! 😘😏😉
    Jana =)

    • Анђела =)  says:

      Хвала…Трудим се да успем у својим сновима! 🙂

  • Sofija❣️  says:

    Ocaravajuce😍 Samo tako nastavi❣️

    • Andjela =)  says:

      Hvala :*

Leave a reply

You may use these HTML tags and attributes: <a href="" title=""> <abbr title=""> <acronym title=""> <b> <blockquote cite=""> <cite> <code> <del datetime=""> <em> <i> <q cite=""> <s> <strike> <strong>