Страх

Којим уздахом почети? Плућа су ми пуна снова, али обала је још увек далеко за моје мале речи чије су порекло осмеси звезда. Тада бих удисала поезију, стварала прозу, али речи би крале ваздух док би ми облаци застајали у грлу. Открила сам цео један универзум у само једној непознатој књизи сред бескраја некрополиса, а десетине хиљада других остаће неистражени, заборављени заувек. Губила бих се  у том океану мрака, док је свет који је треперио изван губио памћење...

Read More